Finansije i Osiguranje - Srbija

Kapital beži iz Srbije

Dinar slabi i zato što se kapital odliva iz zemlje, upozoravaju stručnjaci. Svi se razdužuju, a zadužuje se samo država. Stručnjaci predlažu da se što pre sklopi aranžman sa MMF-om, koji bi podrazumevao refinansiranje dugova.

Kapital beži iz Srbije, upozoravaju stručnjaci časopisa Makroekonomske analize i trendovi Ekonomskog instituta. Svi se razdužuju, a zadužuje se samo država. Da bi pokrila deficit budžeta, država će, do kraja ove i početkom naredne godine, morati da se zaduži emitovanjem evroobveznica još dve milijarde 600 miliona evra, i to pod uslovom da proda "Telekom".

Stručnjaci MAT-a upozoravaju da se time samo gomilaju skupi krediti, čija će otplata biti dovedena u pitanje 2017. godine. Zato se zalažu da se što pre sklopi aranžman sa MMF-om, koji bi podrazumevao refinansiranje dugova.

Psihološka ili ne, granica od 115 dinara za jedan evro prekoračena je, a naša valuta prema evropskoj vredi manje nego ikada. Jedan od razloga za to je novo zaduživanje države.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da je država u ponedeljak kupila 37 miliona evra da bi finansirala deficit i da je percepcija banaka da bi Narodna banka mogla u narednom periodu da popusti monetarnu politiku.

"S obzirom na to da se referentna kamatna stopa ne menja za očekivati je da se narednih dana kurs stabilizuje na ovom nivou, ako ne i vrati na prethodni", kaže Nikolić.

Dinar slabi, kažu, i zato što se kapital odliva iz zemlje. U prvoj polovini godine, samo je država pozjamila više novca nego što se razdužila - oko milijardu evra. Svi ostali su se razduživali i iz zemlje je preko stranih banaka otplaćeno 657 miliona evra više nego što je uzeto novih kredita.

Stojan Stamenković iz MAT-a kaže da je to vrlo opasno, jer bez te kreditne podrške pogotovo kad su i strane investicije u pitanju, nema investicija.

"Bez toga sve priče o razvoju koji će otvoriti nova radna mesta su prazne priče. Nama su nužni krediti, ne ovi koje država uzima da bi pokrila deficit i potrošnju", ističe Stamenković.

I dok strane banke povlače kapital, od onih u državnom vlasništvu, kažu stručnjaci, nije realno očekivati da, kao u drugim zemljama, odobravaju više kredita i pomognu razvoj privrede. Kod nas, od sedam državnih, dobro rade samo dve, gde su suvlasnici međunarodne finansijske institucije.

"Sva sreća pa su to male banke, i upravljanje tim bankama je pod uticajem političkih stranaka i interesnih grupa povezanih sa strankama", kaže Boško Živković sa Ekonomskog fakulteta.

"Otuda moj predlog da država razmisli još jednom o formiranju razvojne banke, koja bi na način kao što to radi EBRD podsticala privredu", ističe Živković.

Dobra vest je da se privreda ipak oporavlja i da je industrijska proizvodnja u julu bila 12,5 procenata veća nego pre godinu dana.